Отварање изложбе Спомен-збирка Павла Бељанског у Госпођинцима

21 октобра, 2016 објављено у рубрици Активности библиотеке, Новости аутор Уредник

Колекционари, дародавци и уметници

dscn8880…Када смо се у овом здању договарали о гостовању изложбе Спомен-збирке Павла Бељанског, ауторки Јасмине Јакшић Субић и Марте Ђармати под називом ГОСПОДИН ПАВЛЕ БЕЉАНСКИ, нисмо знали да у споменици која је била узидана код главног уласка зграде 16(29) септембра 1907. године, а пронађена у боци са уљем 2005. године када је рађена хидроизолација објекта, пише да је освећење ових темеља обавило овдашње православно српско свештенство Никола Бељански, протојереј парохијски, Никола Арсеновић, системизовани и Секула Попов млађи парохијски помоћник. Ово је новооткривена информација скоро за све нас и свакако прилог проучавању породице Бељански.
Оно што је за мене фасцинантно и невероватно је да на једном малом простору, простору општине Жабаљ почивају господин Павле Бељански, др Бранко Илић и господин Владислав Рајчетић, великани, који су своја дела ликовне и примењене уметности даривали свом народу, свом завичају: Павле Бељански грађанима Војводине, др Бранко Илић Новом Саду, а Владислав Рајчетић грађанима Жабља.
У научно-истраживачком раду Жабаљ, Чуруг, Ђурђево и Госпођинаца би сигурно требали добити посебно поглавље које би се могло назвати колекционари, дародавци и уметници .
Уметничка дела ових великана станују у Спомен-збирци Павла Бељанског, Музеју града Новог Сада, Библиотеци „Вељко Петровић“ у Жабљу, али живе у стручним лицима ових институција културе и нараштајима који долази и своје импресије предају једни другима у наслеђе.
Овакав начин поимања живота остварује се и кроз сликарске колоније „Лептир белих крила“, „Сусрет код Боднарова“, Ђурђевачка сликарска колонија, Ликовна колонија у Чуругу, али и кроз животни позив многобројних академских сликара из Чуруга и самосталних ликовних уметника са подручја општине Жабаљ. Уметници се друже, сликају и поклањају своја дела.То је знак да је свест људи пониклих са овог простора узвишена до неслућених висина, искрена по жељи а достојанствена по начину живота.
Павле Бељански, колекционар ликовних дела трајне вредности, знао је да је ликовно дело хармонијски и материјални спој форме и духа, да прави уметник носи у себи космос, креативну снагу без које не може да се створи право уметничко дело, трајно, ванвременско. Када је то спознао сам је рекао да је имао утисак изласка из лавиринта живота на светлост вођен химном сунца, светлости и живота и да је смисао људског постојања у слободи и неспутаности …

Из поздравне речи Дубравке Дудић