Сарадња Општинске народне библиотеке “Вељко Петровић” Жабаљ и Културног центра “Српски венац” из Будимпеште траје већ више од две године, започета је под покровитељством Матице српске и остварује се кроз размену програма који имају значај у промоцији српске културе и носе потенцијал да буду од интереса, како за локалну заједницу жабаљске општине, тако и за заједницу Срба у Мађарској.
Становници општине Жабаљ и Срби из Мађарске деле један атрибут “пречанских” Срба, они наслеђују искуства и традицију Срба граничара, који су своје заједнице утврђивали све од Ђура и Коморана (на данашњем северу Мађарске) па до Ковиља и Сремских Карловаца. Ова дуга традиција сеоба, насељавања и подизања храмова – као јединих видљивих знакова идентификације заједнице, на територији данашње Мађарске и у местима где су Срби живели, показује се материјално у опстајању храмова, чак и у местима у којима Срби више не живе.
Управо је сакривену вредност овог материјалног, али и духовног наслеђа, препознао фотограф Владимир Марковић, аутор изложбе фотографија “Сакрално наслеђе Срба у Мађарској”, која је у галеријском простору ОНБ отворена 11. октобра. Приликом отварања изложбе присутне су поздравили директор ОНБ Милован Мирков, као и директорка КЦ Зорица Јурковић. Они су посебно нагласили важност сарадње ове две установе у програмима који промовишу најдрагоценије вредности у идентитету нашег народа. Владимир Марковић, аутор изложбе, изнео је понеки детаљ о припреми изложбе и о истинама о животу српске заједнице које се крију у изложеним фотографијама.
Српско сакрално наслеђе у Мађарској, приказано на фотографијама, јесте споља скромно, али изнутра раскошно станиште наслеђених борби за опстанак једне заједнице, њених идеала и дарова, као и завета предатих потомцима. Ово је фотограф Владимир Марковић препознао и одабрао храм, као наизглед скромну и свакодневну појаву, која у себи ипак чува раскошну унутрашњост и сакривене детаље који живо сведоче о именима, о самом животу. Тај живот се српској заједници у Мађарској јављао увек у другом лику кроз историју, изазивајући је да се чврсто везује за корење матичне земље. Цркве православних Срба су уметнички представљене тако да потврдђују тврдњу да је храм оса у којој се пресецају унутрашња превирања појединца и динамика живота заједнице, све преко једног имена, које се у молитви изговара или се руком урезује у дрво: Бог. У тој речи векови српског народа, и овде и “тамо”, постају истоветни јер “дух предака пева са нама”. Због тога смо и ми испод крова ове установе културе у нашој општини, у срцу шајкашке, дужни да кажемо да то јесте исти глас заветног идентитета српског народа, који подржавамо, између осталог и овом изложбом.
Фотографије ће бити изложене у ОНБ све до 11. новембра и позивамо вас да погледате ову вредну изложбу и будете наши гости! Добро дошли!
Варја Нешић,
уредник културног програма ОНБ