Уводне напомене
Да би се историјат Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Жабљу могао описати и испратити у контексту националне културе којој ова установа припада, али и у међуусловљености са културама присутних мањина, важно је имати на уму да се корени библиотекарства у Војводини, па тако и у Јужно-бачком округу, налазе у 17. веку.Тада је под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића прва библиотека донета из Пећи. Из тог зрна, скромнијег и искључиво црквеног фонда литературе, развијао се библиотечки фонд, прво по манастирима, да би се затим под ауторитетом оснивања и трајања Матице српске 1826. године проширивао и померао ка секуларној литератури, руку под руку са јачањем издавачке делатности.
Представа о библиотеци као о месту окупљања људи заинтересованих за писану реч похрањена је у појму читалишта. У овом смислу је занимљив податак да су подстицај настанку читалишта у институционалном смислу понајвише дале друштвено-политичке потребе Срба друге половине 19. века. Наиме, родољубиве идеје (највише вођене жељом за формирањем самосталне националне државе) бивале су записане и преносиле су се читањем на скуповима, којима је било потребно одредити место, ван кафане или касине. Тако је и на територији Општине Жабаљ буђење националне свести, праћено жељом за културним самодефинисањем и припајањем матици Србији довело до настанка читалишта, из којих су се развиле данашње библиотеке. Ипак, да би ова понајвише лична и у великој мери аматерска иницијатива прерасла у установу којој Општина поверава бригу о библиотечкој делатности и бригу о очувању културног наслеђа великог дела шајкашке области, било је потребно стварати и подизати ниво рада више од 150 година.
Кад је реч о самом здању Библиотеке, према подацима којима се располаже, оно је изграђено око 1873. године са наменом среске резиденције. У послератно време, све до 1962. године у згради се налазила здравствена станица са породилиштем, а наведене године је у објекат усељен Општински народни универзитет и на крају Библиотека.
Период од оснивања првих читалишта до краја Другог светског рата
Почетак рада читалишта/читаоница праћен је великим залагањем свештених лица и учених људи – а то су на селу пре свега били учитељи. У том смислу, они нису имали само задатак да брину о књижном фонду, већ и да описмењују народ, који се превасходно бавио земљорадњом. Како је културна свест расла, баш као и писменост међу људима, тако је било потребно надрасти потребе верске просвете и омогућити приступ световним садржајима, са једне стране и омогућити суживот различитих култура (српске, мађарске, русинске) са друге.
С обзиром на то да период Другог светског рата представља велику прекретницу, како у политичким померањима, тако и у обиму уништеног и спаљеног књижног и уопште архивског материјала на територији Војводине, па и целе тадашње Краљевине, једини документ који даје увид (макар) у бројчано стање читаоница у међуратном периоду датира из 1938. године. На основу њега закључујемо да је Жабаљ у то време имао активне 4 читаонице.Претпоставља се да је Српско читалиштеосновано 1873. године, будући да је сачуван податак да је 1933. године у месној гостионици прослављено 60 година постојања ове установе. Чуруг је имао активних седам читаоница и књижница. Важно је напоменути да је у Чуругу Српска читаоница основана 1868. године, те да је радила под ауторитетом свештеника и сеоских учитеља, а да је 1901. основана Сеоска читаоница, као установа наднационалног значаја у поседу књижног фонда на мађарском језику. Свакако, овај културни суживот је био праћен трвењима и напетостима, које се могу посведочити чињеницом да су књижни фондови уништени током Рације 1942. године. Према поменутом документу из 1938. године у Ђурђеву није била активна ниједна читаоница, али је познато да је 1900.године радила русинска читаоница Руска читаљња. Забележено је да су у међуратном периоду у Госпођинцима постојале четири књижнице и читаонице, а посредно знамо да је од 1885. до 1941. радила Српска књижница и читаоница.
Период 1945–1960. године
Као што је горе напоменуто,крај Другог светског рата је донео и промену у перспективизовању културних потреба народа, па је у складу са културном политиком нове власти описмењавање шире народне масе постало приоритетна мисија библиотека.Тако је и формирана Народна библиотека Жабаљ, којој су временом придружене, као огранци исте установе, библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима. Статистика из друге половине 1945. наводи да у том тренутку постоји укупно 6 библиотека на територији општине (Жабаљ 1, Ђурђево 1, Госпођинци 1, Чуруг 3).
Годину дана након завршетка рата препозната је потреба за уређењем рада књижница и читаоница, те је након преписке Среског народног одбора Жабаљ, Окружног одбора у Новом Саду, као и након дописа Главног извршног одбора АПВ1946. године донесено Правило о Народним књижницама и читаоницама, које је Министарство НРС усвојило.
Период 1960–1996. године
Период 1960–1983. у развоју библиотечке делатности на општини Жабаљ се сматра тзв. златним периодом. Томе је погодовао раст привреде и већ поменута културна политика омасовљења писмености становништва. Књижни фондови су се пунили, а решењем Народног одбора општине Жабаљ сама библиотека је 9. марта 1962. године променила назив у Општинска народна библиотека Жабаљ, када су јој припојене и (до тада народне) библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима. Дефинисано је да установом руководе Савет ОНБ (од 11 чланова) и управник као члан истог Савета.
Тада су одређени задаци установе да набавља и чува фондове Библиотеке, те да омогући приступ фондовима свим заинтересованим грађанима, као и различитим организацијама; такође, било је предвиђено подржавање научног рада, а веома је битно истакнути континуирани циљ ове институције – пред Библиотеком се налазио задатак да „задовољава културне потребе грађана на свом подручју“, како се наводи у Решењу бр. 01-1494/1-62.
Истог дана кад је основана Општинска народна библиотека Жабаљ основан је и Општински народни универзитет. Универзитет је имао образовне и пропагандне задатке, а био је смештен у просторијама данашње Библиотеке. Међутим, 1983. године је Библиотека изгубила свој правни статус, чиме је све до 1996. године наставила да постоји искључиво као јединица Општинског народног универзитета „22. Октобар“ Жабаљ.
Период од 1996. до данас
Након усвајања нових закона из области културе и информисања 1994. године је Библиотеци враћен правни статус самосталне установе, чиме је и формално потврђен повратак библиотечке делатности као основног циља рада ове установе. Половином 2002. године се Библиотека сели у реновиране просторије у којима се налази и данас, где је просторно омогућено засебно функционисање одељења за одрасле, дечијег одељења, Завичајног фонда, читаонице и галеријског простора; а припадне су јој и библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима.
Ово оснивање је пропраћено формалним актима који су и данас на снази и уређују њену делатност и формативни оквир. Реч је о Закону о библиотечкој делатности („Службени гласник РС“,бр. 34/39), Закону о културним добрима („Службени гласник РС“, бр. 71/94), Закону о делатностима од општег интереса у области културе („Службени гласник РС“, бр. 42/92), Закона о јавним службама („Слижбени гласник РС“, 42/91); даље, о Одлуци о оснивању Општинске народне билиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ („Службени лист Општине Жабаљ“, бр. 9/96), Статуту Општинске библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ („Службени лист Општине Жабаљ“, бр. 10/96).
Кадровски критеријуми, услови техничке и просторне опремљености су регулисани Правилником о ближим условима за чување библиотечке грађе („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о врсти стручних послова у библиотеци, врсти и степену стручне спреме потребне за њихово обављање („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о ближим условима за стицање звања лица која обављају стручне послове у библиотеци („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о садржини и начину вођења регистра библиотека („Службени гласник РС“, бр. 63/94).
Стручним службама Градске библиотеке у Новом Саду је додељено да врше надзор над законитошћу рада Библиотеке, док је њој самој поверено да помаже и да надзире рад школских библиотека на територији општине, као и рад својих огранака.
Као што је приметно у овом малом прегледу историјата рада и постојања Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ, њено постојање прате бурне промене у обиму библиотечке грађе, просторној организацији, надлежности на пољу културне делатности. То свакако јесте одлика сваке важније установе од националног значаја у српском народу и управо то својом динамиком сведочи о значају и културно-просветитељском потенцијалу ове институције, како у прошлости, тако и у савременом свету, који пред културу књиге и писане речи ставља сасвим нове изазове.