Ако бисте данас питали неког омладинца у Жабљу шта би највише желео да се ново у месту сагради или отвори, као сигуран одговор добили бисте – базен.
Ово и не изненађује превише, јер тај чудесни објекат својим постојањем асоцира на неку речну, барску или можда морску плажу, али и на целодневни купањац, сунчање и одмарање.
Такође смо готово сигурни да многи од данашњих омадинаца и не знају за податак да су становници Жабља пред Други светски рат добили један велики базен отвореног типа. Наиме, на иницијативу Среског одбора Друштва Црвеног крста у Жабљу, и то управо за потребе подмлатка Црвеног крста, скупљена су поприлична средства којима су изграђени базен и пратеће јавно купатило са тушевима. Цео комплекс се налазио на општинском плацу поред и данас постојеће зграде железничке станице.
Ова установа, како су је тада називали, освећена је и свечано отворена након одржане свете литургије, у недељу 11. августа 1938. године. Уз присуство великог броја мештана, затим, изасланика Главног и Бановинског Одбора Црвеног крста, као и чланова Општинске владе, на скромно уприличеној свечаности је истакнуто да је базен плод добровољних прилога и заједничког рада чланова Црвеног крста; а цео подухват је окарактерисан као патриотски чин који је за углед и другим среским организацијама Црвеног крста.
Све до краја педесетих година 20. века, Жабаљчани су радо посећивали базен и јавно купатило, када је комплекс затворен, а онда и порушен,
И поред тога, код старијих мештана је остало сећање да је и Жабаљ кадгод имао базен, и за уживање, и за углед. Па, ко зна…
Текст приредио:
др Здравко Рајчетић
теоретичар уметности и медија
дипломирани педагог и библиотекар