У својој историји Шајкаши су као цењена војна формација састављена од Срба граничара неколико пута учествовали у опсадама за ослобођење или одбрану Београда од Османлија. Једна од највећих таквих битака била је она вођена 1456. године, када су Смедерево као престони град српског деспота Ђурђа Бранковића и Београд као важан угарски град напале јаке турске снаге. Тада је за одбијање турског напада и коначну победу било круцијално учешће шајкашке флотиле. Тог 14. јула 1456. године шајке су уз садејство угарских снага, предвођених Јаношем Хуњадијем и војске крсташа коју је предводио Јован Капистран, из правца Београда, са леђа, напале јаку турску речну флоту која је била целом ширином Дунава распоређена код Земуна. У борби су прво коришћени топови, затим пробоји прамцем, да би у једном тренутку дошло до сукоба “прса у прса”. Срби су овде показали велику ратничку вештину и храброст, коју је похвалио и сам Хуњади. Исход овог силовитог и изненадног напада било је повлачење турске флоте, заробљавање већег броја Турака, потапање и заплена неколико галија, наоружања, муниције и остале војне опреме. Опсада Београда је завршена повлачењем Турака 22. јула 1456. године.
Подсетимо се да су шајке још од 10. века били лаки дрвени војни бродови српских деспота који су владали подунављем. Шајке су имале карактеристичан изглед – једно или два једра, око 20 весала и четрдесетак војника. На прамцу се налазио оштар ударни кљун који је коришћен за потапање других бродова и један лаки топ, док је на крми био монтиран заповедников шатор.
Падом Смедерева у турске руке ова формација прелази у Угарску, где је распоређена на северу, у Горњу земљу (регион око Братиславе). По одлуци Марије Терезије шајкаши су 1763. године премештени на обалу Тисе на Војну границу, на територију која је по њима добила име Шајкашка.
др Здравко Рајчетић
теоретичар уметности и медија,
дипломирани педагог и библиотекар Завичајног одељења ОНБ