Руска универзитетска професорка педагогије, лингвисткиња и књижевна критичарка, Јулија Шчербињина, ауторка је обимне студије под називом „Време библиоскопа”, која је код нас објављена 2024. године у издању ИП Clio из Београда и Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске из Бањалуке.
Термин библиоскоп први је употребио француски издавач Луј Октав Узан крајем 19. века, у значењу „посматрач књига”. Како је објаснио, реч је о особи који воли да разгледа, прелистава, мирише, додирује, купује и излаже књиге у полицама и витринама, али их, заправо, никада не чита.
У својој студији, Јулија Шчербињина заступа становиште да живимо у добу преображаја књиге, које је, притом, и време парадокса за библиотеке, јер књиге подлежу иновацији, док би библиотеке требало да служе традицији.
Књиге се трансформишу у тапете, намештај, постељину, модни детаљ, тетоважу, украс или сапун, претварају се у слику, друштвену игру, игроказ, носач звука или трејлер. Са књигом се манипулише, за књигом се трага, постаје уметнички објекат или скулптура, одевни предмет и сервис за ручавање. Само у ретким случајевима, књига служи за читање, а њено коришћење у несвојствене сврхе, сматра Шчербињина, угрожава њен култни статус у друштву.
Истовремено, према ауторки, библиотека престаје да буде топос, односно, место за књиге. Данас се библиотеке претварају у центре за провођење слободног времена – библиокафее, библиодискотеке, библиоконцерте и библиотеатре, а библиотекари у глумце, аниматоре и забављаче, који организују библиотерапије, библиосастанке, библиоквесте или библиокросинге.
Како истиче Јулија Шчебињина, све је то у служби библиошоуа, који је класичан формат библиоскопије и идеална забава за библископе. Препоручујемо ову књигу као могућност да се критички сагледа један аспект постојања књиге и библиотеке у савременом свету промена и технолошког развоја.
Сузана Узелац, дипломирани библиотекар