Први фудбалски тим на простору данашње Републике Србије основан је 1898. године, као фудбалска секција у оквиру Спортског клуба „Суботица“. Отприлике десет година касније фудбал се активно играо и у Чуругу, и то у оквиру „Атлетског клуба“. На ову чињеницу нас подсећа једна ретка фотографија из 1914. године, на којој се налази 13 тадашњих играча. Од тог времена се код Чуружана развија велика љубав према овом спорту. Тако су у Чуругу 1925. године основани ФК „Трговачки“ и ФК „Раднички“, а и данас је активан фубалски клуб „Хајдук“, формиран 1926. године. Ентузијазам према фудбалу није опао ни за време окупације Бачке 1941. године, када је „Хајдуку“ промењено име у „Хуњади“ (хајдук на мађ. језику). Након Другог светског рата је овај клуб почео поново да ради под именом „Први пролетер“, али пошто су одређени кључни људи из клуба били навијачи сплитског „Хајдука“, клубу се враћа предратно име. У том новом „Хајдуку“ своје прве фудбалске кораке започео је и познати југословенски репрезентативац, рођени Чуружанин, Здравко Рајков.
Рајков je рођен 1927. у Чуругу и ту је живео до своје 18. године. Након изученог столарског заната одлази на одслужење војног рока, где његов таленат за фудбал постаје запажен. Након тога у београдском „Партизану“ за други тим игра неколико утакмица, да би се потом вратио у Нови Сад. Убрзо је добио позив да заигра за ФК „Осијек“, али је ипак судбином одређено да своју професионалну каријеру започне у новосадској „Војводини“. Тренер му је био Бане Секулић, који је од њега створио врхунског играча. Уз напоран рад је постао спретан дриблер и прецизан шутер. Играо је на месту десног крила, и то користећи обе ноге. За време играчке каријере у „Војводини“ је најзапаженији резултат остварио у утакмици против „Роме”. Тада је са своја четири дата гола вођство Римљана у резултату 1:4 претворио у тријумф Новосађана са резултатом 5:4. Био је и члан репрезентације Југославије, за коју је одиграо вероватно једну од својих најбољих утакмица, и то у Загребу против Италије. Тада је са Милутиновићем и Митићем Азурима нанео катастрофални пораз. Играо је и за швајцарску „Лозану спорт“ и „Бијел Бијен“, а као тренер је радио у „Војводини“, а онда и у Ирану, Алжиру и Шпанији. Преминуо је у Мексику 2006. године.
Остало је забележено да је са државном репрезентацијом учествовао на Светском купу 1958. године, где је против Парагваја постигао један гол. Учествовао је и на Летњим олимпијским играма 1952. Године, на којима је као члан југословенског тима освојио сребрну медаљу.
Текст приредио:
др Здравко Рајчетић
теоретичар уметности и медија,
дипломирани педагог и библиотекар