423. ваздухопловни јуришни пук у Госпођинцима

423. ваздухопловни јуришни пук у Госпођинцима

У склопу планова за коначан слом снага нацистичке Немачке на простору Југославије и остатка Европе, у другој половини септембра 1944. године, у Москви је постигнут споразум између Тита и Стаљина, по којем се совјетска влада обавезала да за потребе Југославије испоручи наоружање и за две комплетне дивизије. Ради реализације детаља споразума вођени су даљи преговори. Већ 29. децембра 1944. године формирана је 42. ваздухопловна јуришна дивизија НОВЈ у чијем саставу су били 421, 422. и 423. ваздухопловни јуришни пук.

Како наводи Божо Лазаревић, убрзо по оснивању 423. ваздухопловног јуришног пука у Руми, почео је са радом курс за преобуку пилота-ловаца, док је по истом наређењу за јуришнике овај курс премештен за 25. март 1945. године на аеродром код Госпођинаца.

На прве курсеве упућивани су пилоти са највише искуства у летачкој служби, којима је било потребно краће време за преобуку на новим авионима, чиме се стварао старешински летачки кадар по пуковима и ескадрилама.

Лазаревић износи детаље и у вези са летачком обуком. На пример, пракса се није изводила у симулираним условима, већ су сви питомци обуку имали дејством на непријатељској линији. Том приликом се изводило гађање, бомбардовање и навигациони летови. Ово је била убрзана обука која је припремала пилоте за борбена дејства, углавном, за 35 дана. Поред обуке, са аеродрома су узлетали авиони који су вршили и борбена дејства на непријатељским линијама над територијом данашње Мађарске и Хрватске. У Госпођинцима се обука изводила на совјетским авионима Л-2, док су се за борбена дејства углавном користили одлични борбени авиони типа ЈАК-3.

Након ослобођења државе од непријатеља, пук је из Госпођинаца премешетен на аеродром Плесо (Хрватска).

Као успомена на пилоте који су се овде школовали и полетали у борбена дејства, од којих су многи храбро положили своје животе за слободу народа, данас у Госпођинцима постоји Спомен-парк посвећен 423. ваздухопловном јуришном пуку, под називом „Авионско крило“.

Текст приредио:

др Здравко Рајчетић

теоретичар уметности и медија,

дипломирани педагог и библиотекар

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*