Миљојковић, Радомир: Поткивање јаја, Прометеј/Општинска народна библиотека „Вељко Петровић“, Нови Сад/Жабаљ, 2012.
Топлина, присна, исповедна нарација прожета носталгичним тоном, наш поглед усмериће на давне дане, на једну причу о животу новооткривеног јунака који постаје део нас самих. Тај особити животопис пробудиће у нама осећај родбинских веза и неминовно ћемо, упијајући туђу судбину, уцртати дубоку бразду тик уз наше замишљене путеве. Преплет чудних и тешких животних путева, борби и опстанка, напретка и падова, моралних дилема довешће нас до спознаје да се овим исписима надилази појединачна судбина…
Из рецензије мр Сање Париповић
Јованова Миљојковић, Дубравка: Кад су птице ишле пешке, Аурора/Општинска народна библиотека „Вељко Петровић“, Нови Сад/Жабаљ, 2004.
Поштен и пристојан писац (каква контрадикторна конструкција), загледан с оба ока одједаред у будућност и у недавне ратове, нe може избјећи дужности да говори о ономе што је суштински обиљежило његово вријеме, његову епоху. Неко друго чељаде (зубар, лимар, мађионичар…) можда и може умаћи обавези, писац, међутим, нипошто не. Чак и кад спори судија, тај врли правосудни службеник, нађе да је невин онај који је крив или обрнуто, писац ако је слијеп не смије зажмурити. Јер му друго доба неће бити досуђено ако своје, једино, пропусти.
Горан Бабић „Трактори и хладњаче“, одломак, Блиц, 10. октобар 2004.
Јованова Миљојковић, Дубравка и Миљојковић, Радомир: Данас је четвртак, Народна библиотека „Вељко Петровић“, Жабаљ, 1995.
Топло подсећање на чињеницу да у свима нама живе одјеци детињства који нас дефинишу у познијој доби. И када се као зрели људи за тренутак окренемо на пређеном путу, тек онда добијемо шансу да разумемо вредност, на око малих и неважних тренутака наше наивне прошлости. Ове постулате и њихову лепоту детаља, једино формиран писац може да истакне, а затим лаким литерарним језиком да преточи у деци схватљиве, али озбиљно испричане приче. др Здравко Рајчетић
Пушкаров, Мита: Закаснели Début, Народна библиотека „Вељко Петровић“, Жабаљ, 2002.
У педесет и три интимна песничка исказа Мита Пушкаров се представља као песник, али даје и лични естетски, интелектуални, психолошки профил…
Из рецензије Дубравке и Радомира Миљојковића
Казимир, Светозар: Од нишчи-хума, Народна библиотека „Вељко Петровић“, Жабаљ, 2002.
Подељена на дванаест делова ова књига, као година са дванаест месеци, сведочи о песнику самом и његово ходу по мукама животним, тако поетским. Како духовним, тако телесним. Дух је код Казимира свест, побуна, немирење. Тело је физиологија, а не храм душе…
Из рецензије Радомира Миљојковића
Писао Радомор Миљојковић; цртао Стеван Ђаковић: Зерб: опсада Београда, Прометеј/Општинска народна библиотека „Вељко Петровић“, Нови Сад/Жабаљ, 2013.
Јунак, одликован уз највише почасти, кога сам цар предлаже за извршење задатака од великог значаја, дакле човек у кога се има поверења, парадоксално борави тренутно у затвору због непоштовања правила, односно недисциплине. Самосвојан, више као тип одметника који поставља захтеве не би ли царевини учинио услугу, поручник Зерб подсећа на епске јунаке који ће се борити у име или уместо неког…
Из рецензије мр Сање Париповић
Славнић, Стеван: Шајкашки батаљон од оснивања 1763. до развојачења 1873. године, Прометеј/Општинска народна библиотека „Вељко Петровић“, Нови Сад/Жабаљ, 2013.
Монографија осим овог историјског, прецизног, тачног и фактографски богатог дела доноси и више сегмената и тематских целина о улози и значају Шајкашког батаљона на овом данашњем војвођанском простору, како политичком тако и друштвено-културном погледу. Посебно су обрађене и одељене целине улоге шајкаша у ратовима Хабзбуршке монархије, као и веома важног учешћа шајкаша у оквиру Српског народног покрета 1848/1849. године…
Из рецензије проф. др Владана Гавриловића