Углавном се животно важне теме наметну саме, приближе се као и сам живот – неочекивано и непланирано.
Ученици туристичког смера другог разреда Средње школе „22. октобар“ из Жабља су 16. марта текуће године на иницијативу својих наставница Станиславе Темеринац и Мирјане Грковић посетили храм Светог Николаја у Жабљу. Том приликом пажња свих, почев од самог домаћина, свештеника Николе Темеринца, застала је на импозантној фрескописаној композицији Димитрија Риђичког која краси десни зид наоса у храму.
Наиме, на композицији су изображени ликови пострадалих мештана Жабља, које везане одводе по зими и у оружаној пратњи на Тису, на место њиховог мученичког страдања и сведочења. Ова композиција је заиста привукла пажњу деце на једно од најважнијих питања националног сећања данашњице, те је у сарадњи са Општинском народном библиотеком „Вељко Петровић“ тада дефинисан почетак креативног низа сусрета посвећених злочину Рације 1942. године.
Могло би се рећи да је овај први у низу сусрет започео неочекивано, али је већ 30. марта у просторијама Библиотеке одржана прва радионица. Наиме, горепоменути ученици друге године су боравили у галеријском простору библиотеке у присуству својих наставника и уз њихово педагошко руковођење су узели учешћа у активности коју је водила уредница културног програма Библиотеке Варја Нешић.
Деца су асоцијативном игром мотивисана да промисле о теми злочина по себи и о његовим границама, као и о ономе што у модерном свету сматрамо злочином. Затим су упућена да погледају избор наслова из Завичајног одељења Библиотеке који су посвећени овом периоду историје Срба на тлу Војводине и на основу тих наслова су радећи у групама дефинисали тематско-мотивациони оквир даљег бављења овом темом.
Ученици су подељени у радне групе које ће у наредном периоду имати задатак да истражују на терену, дефинишу питања везана за злочин који се догодио, те да на та питања одговоре уз помоћ понуђене литературе, сећања мештана, као и на основу посета музеју у Чуругу и местима страдања на територији општине Жабаљ.
Циљ ових радионица није да промовишу некакво агресивно подсећање на овај трагични низ догађаја, већ да опомену генерације које стасавају у нашој општини, с једне стране на реалност сукоба и страдања наших блиских који су остали привржени идеалу слободе и права на исповедање своје вере и културно-историјско опредељење, а са друге стране сећање на Рацију ових младих људи би требало да отвори могућност да се измире чињенице сећања и опроштаја, баш због тога што су младе генерације правдољубиве и склоне идеалима слободе и мира, а мир свакако јесте пожељно и благословено стање, ком свака у одређеној мери просвећена култура тежи.
У реченом смислу Општинска народна библиотека „Вељко Петровић“ Жабаљ има велику част да у наредном периоду угости наше младе ученике и обогати њихову културно-историјску свест у нади да ћемо се скупа уградити у стасавање часних и поштених грађана Србије, настављајући тиме званично дефинисану сарадњу са Средњом школом „22. октобар“ из Жабља.