Стеван Боднаров је родом Госпођинчанин, а окончао је живот у Београду, где је и 1930. године завршио Уметничку школу на вајарском одсеку код Петра Палавичинија, а затим уписао сликарски одсек код сликара Милана Миловановића. 1931. године одлази у Париз где се као стипендиста француске владе школује на Aкадемији „Гранд Шомијер“. Један je од покретача неформалне групе уметника „Живот“, која је функционисала од 1934. до 1940. године и чији су чланови углавном неговали социјалну уметност. Због учествовања у Народноослободилачком покрету 1942. године је ухапшен и затворен у Бањичком логору. Пуштен је након две године и тада одлази у НОВЈ.
Након рата је наставио да ваја и слика, као и да излаже своја дела.
Стилско опредељење је нашао у релизму и пре свега је радио као портретиста. Аутор је већег броја споменика и биста, а пред крај живота се бавио и минијатуром. Излагао је у земљи и иностранству и добитник је многих награда и признања.
др Здравко Рајчетић
теоретичар уметности и медија,
дипломирани педагог и библиотекар Завичајног одељења ОНБ