Одржан трећи по реду научни скуп “Историја насеља општине Жабаљ”

Одржан трећи по реду научни скуп “Историја насеља општине Жабаљ”

У организацији Општинске народне библиотеке “Вељко Петровић” Жабаљ и Матице српске, а у оквиру потписаног протокола о сарадњи са локалном самоуправом жабаљске општине који је заступао председник општине Урош Радановић, 30. новембра је одржан трећи по реду научни скуп “Историја насеља општине Жабаљ” у галерији библиотеке у Жабљу.

У организацији скупа ове године су поред управе библиотеке учешћа узели чланови Омладинског клуба ОНБ, као и ученици треће године туристичко-хотелијерског смера СШ “22. октобар” у Жабљу на практичном одвијању наставе под менторством наставнице Вере Самац и разредног старешине Милеве Драшко.

Рад скупа је на првом месту отворио, пожелевши присутнима добродошлицу, домаћин установе директор ОНБ Милован Мирков говором, који овде преносимо у целости.

Часни оци, поштовани учесници научног скупа, поштовани председниче општине Жабаљ, драги гости и драги ученици средње школе у Жабљу, велико ми је задовољство и пре свега велика част да вас поздравим као домаћин испред Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ и да најавим одржавање трећег по реду научног скупа „Историја насеља општине Жабаљ“, који организује наша установа у сарадњи са Матицом српском и уз подршку локалне самоуправе на челу са председником општине Урошем Радановићем.

Сведочимо трећу годину по реду једној успешној и вишеструко плодотворној сарадњи са еминентном установом српске матичне културе, Матицом српском. Ову сарадњу веома предано и великодушно усмерава г. Милан Мицић, као генерални секретар поменуте установе.

Ми смо релативно мала општина и због тога желим да се захвалим г. Мицићу и ове године што је нашу установу културе, тачније Општинску народну библиотеку „Вељко Петровић“ Жабаљ, изабрао као простор погодан за приказивање озбиљних истраживачких, научних, али и стваралачких подухвата које овај скуп представља.

Као директор установе која на нивоу општине обавља и делатност културног центра, радујем се да постајемо део традиције стварања једне озбиљне монографије о ратној, социјалној, културној и свакој другој прошлости наше општине и да приликом одржавања овог скупа сваке године омогућавамо професионалцима разних струка да се међусобно повежу и поделе своја искуства и сазнања.

У нади да ћемо данас бити добри домаћини и да ћете се осећати добродошло и напустити Жабаљ у пријатној атмосфери, пожелећу скупу срећан рад! Хвала!  

Скупу се обратио и председник Општине Жабаљ Урош Радановић, осврнувши се на већ успостављени континуитет сарадње са Матицом српском у претходне три године, у нади да су и поменута установа и општина овом сарадњом задовољни. Председник је истакао своје намере да и убудуће подржи ову сарадњу у остваривању циљева везаних за неговање културе сећања.

Рад скупа је отворио и поздравио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, ставивши у први план чињеницу да ове године одржавање оваквог скупа, као и објављивање самих зборника радова са излагања, представља успостављање једног континуираног примера неговања микро-историје локалне заједнице, који може послужити као пример другим општинама, на нивоу организације и на нивоу научно-истраживачког рада.

Потом је окупљене поздравио координатор Омладинског клуба ОНБ, Атанасије Темеринац, поздравивши окупљене и истакавши рад клуба на нивоу бројних секција које активно укључују омладину општине на свим нивоима рада установе. Потом је најавио извођење песме хорске секције Омладинског клуба ОНБ, чиме је започео и званични рад скупа.

Излагања су била распоређена у две сесије, којима је председавао проф. др Слободан Бјелица, а сесијама су модерирале Јована Вукајловић, Тијана Лазић и Горана Џинић. Приметно је било интересовање историчара за дешавања у оквиру локалне историје насеља општине, која се тичу свакодневице, односа са самоуправом, позиционирања у крупнијим променама у друштвено-историјском кретању. Истраживачи археолози су износили интересантна и богата запажања која настају као резултат вишедецинијских ископавања на потезу од Чуруг-Жабаљ, а своје место су нашла и интересовања на пољу културне историје, тачније занимања за поједине уметнике различитог израза који су стварали на територији жабаљске општине или њој припадају пореклом.

Важно је да истакнемо да је овогодишњем скупу присуствовао и проф. Алекса Касаповић, председник СПКД “Просвјета” у Теслићу, који је учинио част установи и окупљенима да допутује и остане у посети општини један дан. Такође, скупу је присуствовао и директор Градске библиотеке “Атанасије Стојковић” у Руми, Дамир Васиљевић Тоскић са сарадницама. Радост су својим присуством учиниле ученице основне школе у Жабљу које су у друштву своје наставнице историје Верице Грујић одслушале излагања прве сесије.

Др Владан Гавриловић испред Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду: Српски народни покрет у успоменама шајкаша Јована Добановачког

Др Ференц Немет испред Учитељског факултета на мађарском наставном језику у Суботици, Универзитет у Новом Саду: Финансијске институције и пољопривреда Жабља крајем 19. и почетком 20. века.

Др Слободан Бјелица испред Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду: Делатност општинског представништва у Жабљу 19211923.

Др Драган Катанић, Per Nielsen, Алексеј Арсењев, Ксенија Катанић: Србин у Чешкој легији (Јован Гарабандић) и судбина данског млекарског магната из Сибира (Hans Jørgen Hansen Pihl).

Иван Сегединац: Шајкашка област у Шестојануарској диктатури.

Др Милан Мицић испред Матице српске: Српски добровољци-колонисти у Чуругу (1921‒1941) – насељавање или ненасељавање.

Др Владимир Баровић испред Одсека за медијске студије Филозофског факултета
Универзитета у Новом Саду: Историјски приказ организованог ловства на подручју  Чуруга.

Марија Ћуковић, испред Музеја Војводине: Археолошкo ископавањe у конзерваторској лабораторији: случај гроба 257 са локалитета Детелинара 1 у Чуругу.

Милан Зековић испред Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин : Зштитна археолошка ископавања на локалитету Ливаде у близини Чуруга.

Катарина Миљевић: Насеобински хоризонт 12-13. века на локалитету Стари Виногради у Чуругу.

Станко Трифуновић испред Музеја Војводине: Ко је опљачкао сарматске гробове у панонском Варварикуму?

Ивана Пашић испред Покрајинског завода за заштиту споменика културе : Археологија новог доба – Заборављено гробље и шпитаљ у Чуругу.

Др Здравко Рајчетић испред Завичајног одељења Општинске народне библиотеке “Вељко Петровић” Жабаљ: О неколико уметника и сцени.

Варја Нешић испред Општинске народне библиотеке “Вељко Петровић” Жабаљ: Културна политика завичајне личности Чуруга – Петра Коњовића

Др Јасмина Кнежевић испред Института за српску културу – Приштина / Лепосавић: Памтим, дакле постојим: сећање на Јована Солдатовића са освртом на његове скулптуре на територији општине Жабаљ.

Након одржаних предвиђених дискусија и паузе за кафу, гости су прошетали до новооткривеног споменика у централном жабаљском парку “Ратник” и обишли су Храм Светог Николаја у Жабљу, где су их примили старешина храма јереј Никола Темеринац и архијерејски намесник жабаљски Пера Анђелић, док су о споменику и о храму неколико информативних параграфа прочитали чланови Омладинског клуба ОНБ.

По доласку у установу, захваљујући труду ученика наставне праксе и чланова Омладинског клуба, гостима је послужен ручак припремљен тематски да представи укусе Бачке и учини да се гости установе заиста осете као у свом дому. Тада је уз молитву и песму настављено неформално дружење гостију и домаћина.

Фото: Павле Апић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*