Десет дана након промоције прве књиге зборника радова „Историја насеља општине Жабаљ“ у издању Матице српске, који представља суму радова насталих на основу научно-истраживачког рада представљеног 25. новембра 2021. током првог годишњег истоименог скупа у оквиру сарадње Општине Жабаљ, Матице српске и Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ, у библиотеци је одржан други по реду научни скуп „Историја насеља општине Жабаљ“. Скуп је у 10.00 часова отворио директор ОНБ „Вељко Петровић“ Жабаљ, пожелевши учесницима срећу у раду, те нагласивши да је поносан на досадашњу сарадњу са еминентном институцијом националне културе. Председник Општине Жабаљ, г. Урош Радановић је истакао драгоценост чињенице што је Матица српска препознала богато историјско наслеђе жабаљске општине, као и подршку коју ће локална самоуправа увек пружати оваквим и сличним пројектима. Генерални секретар Матице српске, г. др Милан Мицић, осврнуо се на сами почетак сарадње и на добру основу на којој је ова сарадња постављена будући да подразумева проналажење заједничког интереса у проучавању једне микрозаједнице и подстрек сваком научно-истраживачком раду жабаљске општине. Потом је г. др Милан Мицић отворио радни део скупа прогласивши председавајуће скупом. У организационом делу рада скупа који је подразумевао бригу о гостима и протоколарне послове учешће су према уговору о сарадњи узели ученици треће године туристичко-хотелијерског смера Средње школе „22. октобар“ у Жабљу, који су такође били присутни на свим сесијама конференције.
Након отварања прве сесије излагао је др Владан Гавриловић, испред Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду, са темом Страдање православних храмова у Шајкашкој 1849. године. Веома исцрпним подацима о штети нанесеној храмовима током револуције, пропраћеним фотографијама, публика је могла стећи увид у величину подухвата обнове након овог великог разарања и пре свега у симболички значај који храм има у историјском пресеку српскг народа.
Господин Жарко Панић је са много детаља представио своје истраживање о Изборима за Угарски сабор 1910. године у Шајкашком округу, приказавши величину сукоба и процепа који је постојао међу странкама почетком двадесетог века на овим просторима.
Др Слободан Бјелица је испред Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду описао своју тему о Делатности општинског представништва у Жабљу 1919-1927, којом је заправо покренуто питање истраживачког потенцијала постојеће документације о жабаљким инстутуцијама у Историјском архиву у Новом Саду, који се показао великим и драгоценим за будуће исписивање историје наше општине, обилујући детаљима и занимивим подацима.
Др Милан Мицић је у свом излагању Аграрна реформа у Госпођинцима (1919-1941) остао доследан већем истраживачком подухвату промишљања о друштвено-историјским последицама ове реформе спровођене на територији жабаљске општине у међуратно доба, при чему је у светлу свог начелног приступа теми овог скупа у вези са исписивањем микроисторије истакао значај добијених информација о моралном и уопште животном шаренилу међуљудских односа тог времена.
Љубица Отић је испред Музеја Војводине имала ванредно излагање Сећање на Јашу Бакова (1906-1974), које се показало драгоценим као један културно-историјски увид у постојање многих личности од значаја које су стицајем различитих околности остале по страни у проучавању минулих живота људи од значаја за локалну заједницу. Тим излагањем је током дискусије покренуто и питање постојања и подизања споменика значајним личностима у општинским насељима.
Велики и богат допринос истраживачком раду су овогодишњем скупу дали археолози у тиму г. Станка Трифуновића, који су заправо вишегодишњи истраживачи локалитета у околини Жабља и Чуруга, који се показују из године у годину као изузетан културно-туристички потенцијал жабаљске општине. Марија Ћуковић испред Музеја Војводине је изложила рад Насеља позног бронзаног доба у оолини Чуруга и Милан Зековић је испред Покрајинског завода за заштиту споменика културе изложио рад Жабаљ-пустара вишеслојни арехолошки локалитет, при чему су оба излагања обиловала драгоценим фотографијама нађених предмета, локалитета и који су својим детаљима помогли да и за археологију нестручна јавност буде упућена у основне особености насеља и култура које су пронађене на овим локалитетима, сведочећи о богатству културних размена и додира у праисторији и позној антици.
Станко Трифуновић је испред Музеја Војводине одабрао мултидисциплинарни приступ у свом истраживању изложеном у раду Археолошки контекст порекла Симеона Зорића, пишући о једној ванредној личности која је обележила крај 17. и почетак 18. века у руској историји, а која води порекло из Чуруга, при чему су археолошка ископавања насеља из овог времена допринела укупним сазнањима о његовом животу и пореклу. Уз рад који је изложила Катарина Миљевић испред Музеја Војводине на тему Поседи српских деспота у Чуругу – археолошка сведочанства закључено је да су ова два излагања показала изузетан потенцијал удруживања археолошког и историјског приступа у формирању целовите слике о историјским кретањима на општини.
Након поменутих излагања је уследила изузетно надахнута дискусија, а потом у 14.00 часова пауза за ручак, којој су претходили шетња до Светониколајевског храма, обилазак унутрашњости храма и кратко дружење са надлежним свештенством.
Поподневну сесију је отворио др Здравко Рајчетић испред ОНБ „Вељко Петровић“ Жабаљ са интересантном темом о Наслеђу из области млинске индустрије на подручју места Жабаљ, којом је осветљен вишеструки значај постојања оваквог наслеђа у смислу његових економских последица на свакодевни живот, друштвено-идентитетских кретања, те свакако данашњег туристичког потенцијала здања старих млинова.
Овогодишњи скуп је био обогаћен и књижевним темама будући да су се две учеснице скупа позабавиле завичајним ауторима поезије и прозе. Наиме, Варја Нешић је испред ОНБ „Вељко Петровић“ Жабаљ представила књигу поезије завичајне песникиње Ирене Бодић у излагању Поезија као завичај – песништво Ирене Бодић, којим је подвукла изражено женско песничко Ја ове поезије, које се надилазећи и пробијајући простор куће као интимни простор порекла и завичаја, изражава у једином могућем поезији-завичају. Др Јасмина Кнежевић је испред Института за српску културу Приштина, Лепосавић представила роман завичајног аутора и вишеструко надарене личности Петра Ивковића у излагању Улога хронотипа сусрета у рекреирању ауто- и хетерослика у роману „Као на леђима делфина“ Петра Ивковића, којим је заправо показала колико је књижевно стваралаштво и само пут препознавања себе у другоме унутар литерарног света. Излагањима о књижевном стваралаштву завичајних аутора је заправо започето једно исписивање онога што ће већ сутра бити драгоцен садржај културне историје и сведочанство о раду изузетних стваралаца наше општине.
Пропратне дискусије су породиле важне закључке о смислу и циљевима одржавања овог конкретног научног скупа на годишњем нивоу, као увода у формирање зборника радова и исписивање својеврсне монографије жабаљске општине, при чему су посебно истакнути информативна разноликост и богатство радова, те допринос мултидисциплинарности у стварању једне целовите слике о културно-историјским кретањима, а зарад освешћивања и неговања културно-историјских туристичких потенцијала насеља општине Жабаљ.
Промоцијом прве књиге зборника радова и одржавањем овогодишњег скупа је заправо започет низ догађаја који имају истосмерно кретање, те ће се низ наставити и свечаном промоцијом прве књиге зборника радова „Историја насеља општине Жабаљ“ у Матици српској, 12. децембра у 18.00 часова у присуству званичника општине Жабаљ, Матице српске и аутора радова зборника. Добродошли!
Извештај о раду скупа саставила Варја Нешић, уредница културног програма ОНБ “Вељко Петровић” Жабаљ