Универзални човек (hommo universalis) или човек многих талената и знања у историји човечанства увек се јављао као човек високе науке, префињеног естетског осећања и интересовања за уметност, а веома често и као вешт дипломата или друштвено ангажована личност. Управо је у нашој општини у Жабљу рођен један такав човек крајем деветнаестог века, који је својим животом оставио траг у медицини, у политичком животу и свету уметнина.
Верујући да је важно уврстити га у нашу рубрику о значајним личностима, делимо текст Марије Тодоровић о др Бранку Илићу, захвални на труду да део својих сазнања о његовом животу и раду подели на нашој страници.
„Нажалост, мало је познато да је највећи донатор уметничких предмета у историји Србије један Жабаљац – доктор Бранко Илић.
Др Илић је рођен у марту 1889. године у Жабљу, у угледној земљорадничкој породици. Умро је у Новом Саду 28. јуна 1966. године, а сахрањен је у свом родном Жабљу. Школовао се у Великој православној гимназији у Новом Саду, студије медицине завршио је у Будимпешти 1914. године. Одмах по окончању студија је послат на Галицијски фронт као регрут војске Аустроугарске, одакле се вратио са промрзлинама због којих је имао озбиљних здравствених тегоба цео живот.
У својим зрелим годинама активно се бавио политиком, а од 1936. до 1938. године је обављао дужност градоначелника Новог Сада.
Колекционарска прошлост, која је трајала више од пола века, представља најважније поглавље животне приче др Илића. Уз помоћ стручњака, али и на основу личних афинитета, од двадесетих до шездесетих година 20. века Илић је сакупио више од 400 уметничких предмета – слика, скулптура, графика, комада намештаја, тепиха, сатова, предмета од сребра, порцелана и стакла.
Целу своју колекцију, као и репрезентативну кућу у Железничкој улици даровао је граду Новом Саду, у ком је као признати гинеколог и припадник највишег друштвеног сталежа провео радни век, водећи угледни приватни санаторијум и ординацију.
Та колекција данас чини сталну поставку Музеја савремене уметности који је посебан депаданс Музеја града Новог Сада.“
Марија Тодоровић