Било би доиста немогуће да верно пренесемо речима снагу емотивности коју је Теодра Кушић, драмска уметница у улози Ленке Дунђерски, унела у своје извођење монодраме „Ленка Дунђерски: КОБНИ ЧАС“!
У један час, свакако кобни – јер је час који љубави пресеца пут кобан и неповратан, ма какав он био – Ленка је пред нашим посетиоцима заплакала, како плаче девојка, вољена и невољена, одбачена и прихваћена, поносита и понижена, девојка из сна и поезије. Била је, ипак, жива и стасита, образована, саосећајна, разборита и отресита. Ленка муза и вечно Женско поезије једног од највећих српских песника.
Захвални смо Теодори Кушић што нам је дочарала кобни час краха једне љубави и понудила нам катарзу у наслути бола који је морао бити довољно велики да породи лепоту и да уђе у песму!
Захвални смо и нашој верној публици и очекујемо вас и на идућем догађају!